Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Aktuelnosti, pogledi, teme, stranke, institucije, država...
User avatar
Цар
Posts: 18
Joined: Wed Sep 30, 2015 12:36 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Цар » Wed Jan 04, 2017 11:25 am

Dr. Đokanović odlazi sa UKCS: Pogrešni potezi Sebije Izetbegović mogu dovesti do tragedije

Image

Još jedan ljekar odlučio je napustiti UKCS. Ugledni pedijatar dr. Dragan Đokanović sutra, prvog radnog dana u Novoj godini, rekao nam je da će dati otkaz i uzeti svoju radnu knjižicu, piše Patria.

-S obzirom da ne želim da budem saučesnik jednog pogrešnog projekta; projekta koji je vrlo rizičan i koji, po mom mišljenju, može rezultirati krajnje neželjenim situacijama, čak i tragedijom, neću potpisati novi ugovor o radu koji mi je pripremljen, a neću ni sudskim putem da štitim moj postojeći status.

Odlučio sam da sutra dam otkaz. Naravno, napuštanjem Kliničkog centra ne mijenja se moj odnos prema mom gradu, prema mom sportu i prema mojim brojnim prijateljima, kaže dr. Đokanović.

U UKCS obavio je kompletan specijalizantski staž.

-Specijalizaciju sam počeo 1988. godine, a završio je 1992. godine. Ponovo sam u njega došao u junu 2005. godine. Desilo se to na poziv mojih kolega sa fakulteta i prijatelja doktora Senke Mesihović – Dinarević i Farisa Gavrankapetanovića.

Početak rada i povratak u Sarajevo bio je u vremenu vrlo skromne komunikacije između građana Istočnog Sarajeva i Sarajeva. Sjećam se da je, tih mjeseci, tadašnji predsjednik Srbije Boris Tadić izjavljivao da i posljednji Srbi napuštaju glavni grad Bosne i Hercegovine.

Međutim, bez obzira na takvu političku situaciju, odlučio sam da prihvatim ponudu prijatelja i tako je počeo moj rad u Sarajevu. Ubrzo sam krenuo i sa obnovom porodične kuće te formiranjem gimnastičkog kluba u FIS-u, priča nam dr. Đokanović i nastavlja:

-Neonatološko odjeljenje u sarajevskom porodilištu je iz godine u godinu kadrovski jačalo, odnosi između kolega bili odlični pa sam sa zadovoljstvom dolazio na svoje radno mjesto. Izvanrednu saradnju sam imao i sa tadašnjim direktorom GAK-a, profesorom Idrizom Bukvićem. Odlična saradnja sa rukovodiocima GAK-a nastavila se i nakon odlaska profesora Bukvića u penziju. Posebno bih istakao saradnju sa profesorom Zulfom Godinjakom, tihim i izuzetno vrijednim stručnjakom.

Međutim, sve, kako bi se to u narodu reklo, što je lijepo i ne traje dugo. Na čelo Kliničkog centra dolazi gospođa Sebija Izetbegović. Nastupa vrijeme u kome, siguran sam u to, 90 posto radnika osjeća veliku neprijatnost prilikom polaska na posao. Klinički centar postaje igračka jedne doktorice; doktorice koja nikada nije uživala ugled među kolegama, ali koja se uvijek isticala arogancijom i neprijatnim komentarima upućenim zaposlenima.

Odjeljenje na kome sam radio doživljava svoj kadrovski brodolom. Od sedam doktora ostaje nas troje. I, umjesto da javnost bude o tome precizno obaviještena, a da se od nadležnog ministarstva traži odgovarajući broj specijalizacija i na edukaciju pošalju mladi ljekari, gospođa Izetbegović, ne želeći da problem postane javan, na sebi svojstven način, lukavim potezima, pokušava da zamaskira.

Valjda u želji da ne naruši, u svojoj glavi isprojektovani imidž „uspješnog menadžera“ te, samo tri mjeseca nakon jedne sistematizacije, sa svojim Upravnim odborom, organizuje još jednu ekspresnu sistematizaciju i pedijatre sa mog odjeljenja prebacuje na Neonatološko odjeljenje Pedijatrijske klinike. Znači, tim činom, i onaj nukleus od koga se moglo krenuti u napredak neonatološkog odjeljenja sarajevskog porodilišta, gospođa Izetbegović je uništila. Ne želeći da budem saučesnik jednog pogrešnog projekta odlučio sam dati otkaz. (Patria)

( NAP - http://nap.ba/new/vijest.php?id=31973 )

User avatar
Цар
Posts: 18
Joined: Wed Sep 30, 2015 12:36 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Цар » Tue Jan 31, 2017 4:16 pm

Na vrlo posjećenoj temi Avazovog foruma, Dr Đokanović je, danas, napisao sljedeći post:

"Постојала је, све од идеје па до Дејтонског споразума, још једна српска политика (не она Караџићева, Крајишникова и Младићева). Управо та политика доживјела је Дејтонски споразум као реализацију својих идеја. Та политика још увијек постоји у Републици Српској и управо на тој политици почиваће будућност Републике Српске."

http://forum.avaz.ba/showthread.php?993-Dragan-%C4%90okanovi%C4%87-srpski-politi%C4%8Dar-za-EU/page532

O toj srpskoj politici doktor je govorio 7. januara na FACE TV u emisiji Centralni dnevnik i 18. januara na OSM TV u emisiji Lice nacije:




Leonid
Posts: 176
Joined: Sun May 17, 2015 7:40 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Leonid » Thu Feb 16, 2017 4:48 pm

ДРАГАН ЂОКАНОВИЋ: ПРИЧА О РЕВИЗИЈИ ПРЕСУДЕ ЗА ГЕНОЦИД ПРОТИВ СРБИЈЕ ЈЕ ШУПЉА ПРИЧА!

Сваком озбиљном човјеку у Босни и Херцеговини је јасно да се, овдје, ради о новој ујудурми политичара на власти. Ради се о њиховој жељи да скрену пажњу јавности са горућих економских тема на "шупљу причу". Људи који бораве више од двадесет година на власти, напросто су срасли са државним органима и знају све марифетлуке одржавања на буџетским јаслама. Ово је један од марифетлука.

Пресуда из Хага је таква каква јесте, а таква ће и остати. Али, може се неколико мјесеци око ње трошити вријеме и живот грађана.

Image
Драган Ђокановић

ДРАГАН ЂОКАНОВИЋ: ЧИСТУ ФЕДЕРАЦИЈУ УНУТАР ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ НЕ ЖЕЛЕ БОШЊАЦИ!

Улазак народа и њихових признатих територија (држава) у чвршћи или лабавији савез и стварање чвршће или лабавије савезне државе - је врло лако схватљив у процесу настанка федералних држава.

Међутим, стварање федерације унутар једне унитарне државе (републике) - а Босна и Херцеговина је била унитарна република са три конститутивна народа који су своју конститутивност (у тој социјалистичкој унитарној републици) остваривали само на папиру (значи, нису је уопште остваривали) - је врло сложен и врло деликатан процес. Чак и немогућ без рата, помјерања и пресељавања становништва са једне територије на другу.
Муслиманска и хрватска политика, прије претходног рата, заиграле су на карту трансформације (једнопартијске) комунистичке и унитарне Босне и Херцеговине у вишестраначку и унитарну Босну и Херцеговину. Међутим, нису успјеле. Избио је рат и он је окончан Дејтонском БиХ.
У већем бх. ентитету остао је у животу један, до краја недефинисани, модел федерације који се зове федерација, а уствари није чиста федерација.
Како до модела чисте федерације у федерацији?
За сада, никако, јер не постоје стране које су спремне да о чистом моделу федерације уопште разговарају.

http://forum.avaz.ba/showthread.php?993 ... EU/page537

Leonid
Posts: 176
Joined: Sun May 17, 2015 7:40 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Leonid » Fri Feb 24, 2017 11:48 am

Драган Ђокановић: "ШТА СРБИН ИЗ САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ ИМА ДА ТРАЖИ У ТОМ И ТАКВОМ ПРЕДСЈЕДНИШТВУ?!"

Image
Драган Ђокановић испред зграде Међународног суда правде у Хагу

Добросусједски односи између Босне и Херцеговине и Србије - могу бити политички ставови политичара из ове двије државе.
Подношење захтјева за ревизију Пресуде Међународном суду правде у Хагу је једна од посљедњих ставки судског процеса који је Босна и Херцеговина покренула против Србије.
Значи, политички ставови су једно, а судски процеси су нешто сасвим друго.

Мене занима сљедеће, зашто је (и да ли је уопште) Мирко Шаровић (2002. године је управо он био српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине) потврдио акредитацију Сакибу Софтићу за представљање БиХ (у Тужби против Србије) пред Међународним судом правде? Ако јесте, зашто се садашњи члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, и Мирков колега из Савеза за промјене, не обрати јавности са детаљнијим објашњењем чему сва ова гунгула политичара из Савеза за промјене?
У случају да Мирко Шаровић није учествовао у доношењу Одлуке Предсједништва БиХ (око Софтићеве акредитације из 2002), шта онда Србин из Савеза за промјене има да тражи у том и таквом предсједништву?!

"Српски неспособњаковићи у Предсједништву БиХ"

Ако (бошњачки политичари) "тврде" (да је Одлука донешена на Предсједништву БиХ), а тврдњу не доказују транспарентно, значи, да немају доказе за своју тврдњу. Слиједећи логику произилази да је и та "Одлука" сумњива.
Ако српски чланови предсједништва БиХ, а у 2002. години били су то и Радишић и Шаровић, ових дана не излазе у јавност и не демантују своје учешће у тој "Одлуци" предсједништва, онда ни њихова савјест није у потпуности мирна. Можда нису директно учествовали у "Одлуци" (а знајући како бошњачка званична политика функционише и доноси одлуке), вјероватно и нису (претпостављам да се то све радило у неком међувремену и мимо сједнице предсједништва), али су, из српског интересног угла гледано, испали, најблаже речено, неспособњаковићи којима није ни било мјесто у предсједништву.

"Велика државна плата важнија им је од (српског) народног интереса"

Ово што су, претходних дана, радили српски политичари, који у Сарајеву примају плату од Босне и Херцеговине, не помаже ни Србији, ни БиХ, а у крајњој консеквенци ни тим политичарима. Показали су максималну политичку неозбиљност (што ми није никакво изненађење) и одсуство реалних знања о животу уопште. Да имају реално знање о животу, знали би тачно шта да ураде па се не би ни нашли у таквој ситуацији. Међутим, њима је (велика) државна плата важнија од српског народног интереса.

http://forum.avaz.ba/showthread.php?993 ... EU/page539
Last edited by Leonid on Sat Mar 11, 2017 4:01 pm, edited 1 time in total.

Leonid
Posts: 176
Joined: Sun May 17, 2015 7:40 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Leonid » Fri Mar 10, 2017 9:20 pm

ДРАГАН ЂОКАНОВИЋ: "ЈАВНОСТ ЈЕ ПОСТАЛА ЖРТВА СКРИВАЊА ИНФОРМАЦИЈА И ПРЕВАРА ОД ЧЛАНОВА ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ"

Image


Мислим да је то овако ишло.

Изетбеговић позива Софтића на консултације око подношења жалбе на ревизију пресуде. Софтић долази у Предсједништво, разговарају и износи Изетбеговићу своје мишљење о томе да ли може лично да поднесе тужбу. Претпоставља да му је овлашћење истекло, али нема правно ваљан документ за то. Договарају се да Софтић пошаље упит Суду у Хаг, одакле стиже негативан одговор и сугестија да се добије нови документ. Поновно разговара с Изетбеговићем и договарају да ипак поднесу тужбу, свјесни да не могу добити нову одлуку Предсједништва о акредитовању Софтића. Српске обавјештајне службе наравно добијају информацију да у БиХ (бошњачка страна) нешто покушава око наставка процеса против Србије и сугеришу Иванићу да пошаље неки допис у Хаг, не би ли се сазнало шта је Софтић добио као повратницу. Бошњачка страна о томе ћути, јер ни она не зна шта је у повратници добио Иванић... Стиже се у 2017. Изетбеговић износи у јавност да се припрема жалба, покушавајући да поправи рејтинг и да скрене пажњу са своје супруге која му уништава и каријеру и странку... Иванић из одговора који му је стигао из Хага 2016. сазнаје да је Софтић у ауту (не у аутомобилу), ћути о томе свима осим званичницима Србије и оставља то у ладицу, јер је у то доба још увијек био политичар који се покушавао допасти Бошњацима. У међувремену је, активностима око референдума и војске, изгубио сваки углед код великог дијела свог бирачког тијела, а знајући да се Додик не може кандидовати на сљедећим изборима у РС и да је доспио на "црну листу САД" одлучује да заигра на националистичку карту желећи да буде први код Срба; Не рачунајући да ће из Суда стићи отворена коверта којом Суд обавјештава слуђену јавност у БиХ да је постала жртва скривања информација и превара од чланова Предсједништва БиХ.

Да у БиХ има демократије и одговарајуће критичке масе сва тројица би поднијели оставке и отишли у политичку пензију. Међутим, њима то не пада на памет.

http://forum.avaz.ba/showthread.php?993 ... EU/page555

Leonid
Posts: 176
Joined: Sun May 17, 2015 7:40 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Leonid » Sat Apr 08, 2017 9:47 am

Драган Ђокановић: МОРА СЕ РЕЋИ ИСТИНА!

Image
Драган Ђокановић (Луксембург, 2016)


Да ли ће се десити да: Сви јунаци ником поникоше и у нови кредит погледаше?

Деси ли се то, политичари на власти (у Босни и Херцеговини) ће признати да не могу ништа друго него да испуњавају налоге банкара и да се крећу путем на којем их очекују (све) нова и нова задужења.
Ако је то тако, а изгледа да јесте, е, онда, паметни људи у Босни и Херцеговини (не политичари) треба да послажу коцкице и да кажу шта ће нас (све скупа) дочекати на крају пута. И да то објелодане.
Сви имамо обавезу према будућим генерацијама! Бар да им истину кажемо, ако већ не знамо да им направимо боље од овог.


http://forum.avaz.ba/showthread.php?993 ... post638126

Leonid
Posts: 176
Joined: Sun May 17, 2015 7:40 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Leonid » Tue May 16, 2017 10:01 pm

Dr Đokanović je upozorio da Sebija Izetbegović povlači nerazumne poteze!

Neonatologija ni na nebu ni na zemlji!


Jedan od najšokantnijih poteza je i to što je dr. Izetbegović pod isti krov smjestila Neonatološku službu i Neonatalnu intenzivnu njegu.

Na ovaj je potez, smatraju dobro upućeni, dr. Izetbegović bila primorana jer na Neonatologiji, nakon odlaska mnogih ljekara, pa i šefa Dragana Đokanovića, skoro niko nije ostao da radi.

Dr. Đokanović je dao ostavku upravo zbog nerazumnih poteza direktorice KCUS-a.
- See more at: http://www.avaz.ba/clanak/292669/sebija ... eTEFy.dpuf

Leonid
Posts: 176
Joined: Sun May 17, 2015 7:40 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Leonid » Sun May 28, 2017 7:43 am

Полумјесечни лист ФАКТОР објавио је казивање Др Драгана Ђокановића под насловом "Национални тестамент др Драгана Ђокановића". Ево га у цјелости.

Image

НАЦИОНАЛНИ ТЕСТАМЕНТ ДР ДРАГАНА ЂОКАНОВИЋА

КАКО САМ СТВАРАО РЕПУБЛИКУ СРПСКУ


Идеја
Током 1989, била је то изборна година у Хрватској, почео сам озбиљније да се интересујем за политику. Помно сам пратио шта се дешава у сусједној републици и схватио да се иза брда нешто крупно и опасно ваља. Забринуо сам се. Старији син Никола имао је тада годину дана, а супруга Драгана била је у другом стању с млађим сином Александром. Био сам сигуран да, под плаштом увођења демократије, на југословенску политичку сцену стижу разбијачи државе, а да су актуелни комунистички политичари исувише инертни и недорасли времену. Желећи да обезбиједим миран живот породици коју сам почео да формирам, одлучио сам да се активно почнем бавити политиком.
Крајем 1989. године фомирао сам удружење грађана с циљем очувања Југославије, али ми сарајевски суд не издаје рјешење и поставља правне препреке. Заинатим се и кренем са формирањем политичке странке. Странку која је промовисала демократски федерализам као формулу за рјешење међунационалних односа у БиХ и усклађивање међурепубличких релација на нивоу Југославије формирао сам 2. маја 1990, а дан касније у сарајевској Скендерији организовао сам скуп оснивача и заинтересованих грађана. Било је то вријеме када су владајући комунисти у БиХ припремали своју предизборну политичку платформу која се звала Конвенција о сувереној Босни и Херцеговини. Та Конвенција заједно са програмом Хрватске демократске заједнице која се, иначе, експресно из Хрватске 'прелила' у БиХ и реториком лидера новофомиране Странке демократске акције било је нешто што је наговјештавало да се Срби у БиХ, као народ, налазе у опасности. Мојој причи и идеји да се у Скупштину БиХ, умјесто Вијећа општина, уведе вијеће народа придружио се половином јула и предсједник Српске демократске странке Радован Караџић. Међутим, нисмо успјели у томе. Вијеће народа, које би спријечило раст међунационалних тензија и гарантовало равноправаност конститутивним народима, комунисти нису жељели да уведу. Невјероватно је да ниједан комунистички функционер Србин, а по основу припадности српском народу су и долазили на функције, није желио да нам помогне. У Предсједништву БиХ сједили су Обрад Пиљак и Младен Иванић, у Извршном вијећу БиХ челни човјек био је Марко Ћеранић, а у Предсједништву СФРЈ налазио се Богић Богићевић. Невјероватно је да ниједан од њих није, те године, осјетио потребу да се укључи у српску политику и помогне свом народу...
Неколико мјесеци након одржаних избора, СДА, почетком фебруара 1991, објелодањује своју Декларацију о босанскохерцеговачкој суверености и креће прича о промјени статуса БиХ у Југославији. Предосјећајући куда то води, на једном састанку српских чланова Предсједништва БиХ, посланика и министара, половином априла 1991, дословце кажем: 'Немојте мислити да нас муслимански и хрватски посланици неће једног дана прегласати у Скупштини БиХ, хоће сигурно! Да тај дан не дочекамо неспремни морамо, у општинама гдје су Срби већина, промијенити петокраке полицајцима и ставити им обиљежја југословенске државе, формирати своје банке и своју службу друштвеног књиговодства... Да би имали легитимитет за такве активности неопходан нам је референдум нашег народа.' Сви су аплаудирали, само је Караџићу прелетјело црвенило преко лица...
За референдумско изјашњавање нашег народа залагао сам се, значи, од априла до новембра 1991... Одмах послије одржаног Плебисцита српског народа, видјевши како министри Европске заједнице изузетно брзо повлаче потезе против Југославије и да им муслимански и хрватски политичари представљају продужену руку, покренуо сам акцију очувања савезне државе. Почетком јануара 1992. године у Београду, у згради Скупштине СФРЈ, одржали смо велики вишестраначки скуп и потписали Конвенцију о Југославији. Враћајући се из Београда и планирајући шта сљедеће да учинимо, Караџић и ја договорили смо да 9. јануара организујемо скуп на коме ће учесници потписати Декларацију о проглашењу Републике српског народа у БиХ као федералне јединице у савезној држави Југославији. На том скупу одржаће се и скупштинско засједање да посланици прихвате Декларацију о проглашењу српске републике у БиХ. То је и учињено 9. јануара 1992. године у хотелу Холидеј ин... Убрзо смо усвојили и Устав.
Међутим, пут од потписане Декларације и закона на папирима па до стварне републике био је дуг и неизвјестан. Нисам ни слутио да ћу на том путу остати без мог најбољег савезника Караџића и без посланика Српске демократске странке...


Формирање цивилних органа власти
'Да би нас свијет уважио морамо показати демократску снагу и крај рата дочекати с цивилним органима власти које ћемо формирати у складу с резултатима избора од 1990. године, који ће поштовати законе које доносимо и наш устав', рекао сам Караџићу, почетком јуна 1992, на Палама. Караџић је, до тада, мислио да све вријеме рата треба да имамо ратну власт по општинама која ће бити подређене Предсједништву и Скупштини. Међутим, сложио се са мном, прихватио мој концепт увођења републичких повјереника, тако да је рад на формирању цивилних органа власти по општинама почео од половине јуна 1992. Био сам први повјереник и помогао сам формирање скупштина општина и извршних одбора у Бањој Луци, Српском Новом Сарајеву, Зворнику, Братунцу, Шековићима, Власеници и Скеланима.
Радећи на пословима формирања цивилних органа власти по општинама увидио сам да ми, у ствари, немамо ни државне системе који ће бити стварни стубови државе коју правимо. С првим предсједником Владе Српске Републике БиХ Бранком Ђерићем врло брзо сам нашао заједнички језик. Бранко је био за правну државу и државу уопште, али су му руке биле везане јер су му посланици бирали чланове кабинета и врло је тешко успијевао да организује озбиљнији рад Владе. Министри су се углавном бавили, да не употријебим другачију квалификацију, својим бизнисима и додворавали Радовану Караџићу и Момчилу Крајишнику...

Стварање државних система
'Владо, створимо државне системе да Република Српска функционише на прави начин и помоћи ћемо нашем народу...', говорио сам Владимиру Лукићу, другом по реду предсједнику Владе Републике Српске, пред крај јануара 1993, одмах након његовог именовања. Владо се сложио и отпочео је рад. Већ од друге половине 1993. године Република Српска је функционисала као држава.
Када сам постао министар за борачка питања нисам имао ништа. Био сам министар само на папиру. Без телефона, без запослених, без икаквих прописа... Нико није знао колико нам је погинуло бораца, колико имамо рањених, без административаца по општинама... Врло тешко стање. За само неколико мјесеци формирано је министарство, борачки секретаријати по општинама, припремљени и усвојени закони из те области, успостављен информациони систем са именима и презименима погинулих, рањених... Иницирао сам и формирање Борачке организације Републике Српске. Слично је било и у другим министарствима. Било је то вријеме правог ентузијазма...
Међутим, реактивирани СДС је кренуо у политичку борбу против нас... Нажалост, кренули су и против званичника СР Југославије, затим представника међународне заједнице који су овдје дјеловали и покушавали да зауставе рат у БиХ... Највеће проблеме Републици Српској почели су да праве Радован Караџић, Момчило Крајишник, Главни одбор СДС-а и посланички клуб СДС-а...


Међународна верификација Републике Српске

Схватио сам да се Радовану Караџићу и Момчилу Крајишнику, њиховој странци и њиховим посланицима не смије препустити ни српски народ ни Република коју је наш народ заволио. Поднио сам оставку на чланство у Влади и направио план како да створимо моћну опозицију у Републици Српској која би међународној заједници могла да постане ослонац, наравно ако тамо уопште постоји намјера да подрже нову српску политику и прихвате Републику Српску као нашу будућност.
Отишао сам у Београд код Слободана Милошевића и добио његову подршку, а у Скеланима организовао први састанак оснивача опозиције. С Милошевићем сам се, иначе, упознао почетком 1991. године када је долазио у Сарајево на састанак предсједника република и чланова Предсједништва СФРЈ...
Знао сам тачно шта желим када је предсједник Србије у питању. Помоћи ћу му да би он помогао нама. Како? Слободан Милошевић је, до тада, по свјетским медијима био карактерисан као 'балкански касапин', а ја сам знао да се рат у БиХ може зауставити само уз његову помоћ. Предсједник Србије располагао је инструментима који су у одређеним тренуцима морали донијети резултат. Али, Милошевић је морао бити и политички мотивисан да би прихватио такву улогу...
Мировни план контакт групе, крајем 1994. године, постао је мртво слово на папиру. У међународној зајеници завладала је конфузија и није било идеја како даље. Пет најутицајнијих земаља на свијету није успјело у намјери да окончају босанскохерцеговачко крвопролиће.
И управо тада глас из БиХ који предлаже како зауставити рат.
У ТАНЈУГ-овом међународном прес-центру организовао сам конференцију за стране и домаће новинаре и изнио јасан план: 'Мора се одржати нова конференција о БиХ, на којој ће бити усвојен и потписан мировни план који ће садржавати прецизна уставна рјешења за Муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску. Главни ослонац међународне заједнице на том послу треба да буде Слободан Милошевић.'
Сала је била дупке пуна и сви су пажљиво слушали. Било је то 1. фебруара 1995. године...
Нажалост, Караџић и Крајишник нису имали слуха за почетак те нове политике; нису се престројили на вријеме иако сам их позивао и кола су кренула низ брдо. Изгубили су 13 крајишких општина, десила се 'Сребреница' и појавиле се оптужнице Хашког трибунала. Народна скупштина апсолутно елиминисана из преговора, а Караџић је, на састанку у Добановцима с руководством Србије и патријархом Павлом 29. августа 1995, морао да пренесе сва овлашћења на предсједника Србије...


Живот након Дејтона
Имао сам част да учествујем на изборима 1996. године и, поновно, промовисао једну нову, овог пута послијератну, српску политику. 'Грађани Републике Српске треба, на изборима, да гласају само за Републику Српску, а да Република Српска, равноправно с Федерацијом, изграђује БиХ онолико колико је потребно.', поручивао сам уочи избора. Међутим, нисам био подржан и након избора, не желећи да мијењам своја политичка убјеђења и поглед на будућност БиХ, потпуно се посвећујем породици и струци.
Нажалост, нису ме оставили на миру. 'Драгане, донијели су на Палама одлуку да ликвидирају политичке противнике. Ти си на списку...', рекао ми је један полицајац, иначе мој друг из дјетињства. Направио сам нови план и отишао у Београд да се склоним. У Београд сам стигао истог оног јануарског дана када су Николу Кољевића, животно угроженог, хеликоптером пребацили на ВМА...
Ни у Београду нисам могао бити заборављен. Хашки трибунал тражио је моју изјаву о ратним дешавањима у БиХ. То ми је одговарало, јер ми се никако није допадало да 'признање' Биљане Плавшић остане као трајни факат, а знао сам да има врло мало људи који би, бар сегментарно, могли да посвједоче шта је истина. Нико, осим мене, није могао да исприча цијелу причу. И испричао сам је. Истина иде у прилог нашем народу и Републици Српској, али на путу објелодањивања истине остао сам без оца, без посла. Брат ми је, такође, остао без посла и још много других проблема сручило се на чланове моје породице...

Посао у Сарајеву
У Сарајеву сам се нашао сасвим случајно. Након погибије мог оца одлучио сам да останем у Источном Сарајеву. Да сам се вратио из Београда сазнале су моје колеге који су били на одговорним мјестима у сарајевском клиничком центру и понудили ми радно мјесто педијатра-неонатолога. Нисам одмах прихватио, али сам послије седам-осам мјесеци преломио и донио одлуку да почнем с послом на Педијатријској клиници на Кошеву. Радио сам у Сарајеву скоро дванаест година и било ми је одлично. Прије осам година формирао сам и гимнастички клуб у центру града и обновио ту моју велику спортску љубав. Све је ишло како треба док се, на челу Клиничког центра у Сарајеву, није појавила снаја Алије Изетбеговића. Од раније сам знао како се Изетбеговићи понашају и да се с њима не може урадити ништа принципијелно и добро па сам дао отказ и напустио клинику.

Сада сам, тако волим рећи, народни доктор који, не претјерано ревносно, прати шта се дешава у политичком животу Републике Српске.
http://www.faktormagazin.ba/

Leonid
Posts: 176
Joined: Sun May 17, 2015 7:40 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Leonid » Tue Jun 06, 2017 3:55 pm

ДРАГАН ЂОКАНОВИЋ: ИАКО ПОРАЖЕНИ ЖЕЉЕЛИ СУ ВЛАСТ И СВЕ ПОГОДНОСТИ


CItizen: "Znam da samo neko ko je zaista stvarao može da opiše i sve korake u tom procesu.

Potpuno je jasno da ste vi, doktore Đokanoviću, istinski tvorac srpskog nacionalnog pokreta u Bosni i Hercegovini i Republike Srpske.

Recite mi, molim vas, kako je došlo do toga da se Karadžić i Krajišnik proglase tvorcima Republike Srpske, a da se vaša uloga godinama krije? Kome nije odgovaralo, a (čini se) i danas ne odgovara, da se sazna istina, da građani saznaju istinu kako je nastala njihova republika?"

NACIONALNI TESTAMENT DR DRAGANA ĐOKANOVIĆA
http://www.dragandjokanovic.com/images/ ... nt-lat.pdf


Драган Ђокановић: "Нисам припадао нити сам желио да припадам политичко-полицијским мрежама које су тада постојале (вјероватно и данас постоје), а које су настале као резултат бескрупулозне жеље за присвајањем свих полуга власти и остваривања сваке могуће користи. Уз ту политичко-полицијску мрежу (да и они не би остали кратких рукава) неизоставно се лијепе људи који непосредно учествују у креирању јавног мнијења (режимски новинари, разни публицисти, књижевници...) па тако настане цијели фронт људи који раде само у своју корист. Управо је таква булумента покушала да сакрије пораз своје политике; да сакрије шта се стварно дешавало унутар српског покрета који је дјеловао до завршетка рата. Истина им никако није одговарала; бацала их је у други план, у сјену у којој није било погодности. С обзиром на то да је мене политика више занимала (и данас такође) као истински народни посао којем се (одређено вријеме) предате да га обавите, а након тога се посветите свом породичном животу, није им ни било тешко да ме "гурну пуд тепих". Поготово што се нисам желио у медијима да експонирам и објашњавам шта се стварно дешавало... А и народ је послије рата био окренут рјешавању властитих егзистенцијалних проблема, па пошто (увијек је кроз историју тако бивало и у другим народима) не жели ником да буде дужан - није ни размишљао ко му је истински помогао. Уморан од својих проблема лако је постао жртва медија и оних који управљају тим медијима. Нажалост, умјесто политичког субјекта и Срби су постали навијачке групације.
Није реално за очекивати да и садашња владајућа гарнитура прихвати истину о настанку Републике Српске, јер знају да би, у таквој ситуацији, сваки грађанин могао да пита: "Па зашто тог човјека нема нигдје? Шта ће нам Додик који се сасвим другим стварима у рату бавио? Шта ће нам Иванић којег нигдје није било када се стварала Република Српска?" Спомињем само ову двојицу политичара јер су ту негдје мојих година па су ми могли све вријеме бити савезници. А нису никад'."

Leonid
Posts: 176
Joined: Sun May 17, 2015 7:40 pm

Re: Dragan Đokanović, političar, doktor i sportista

Postby Leonid » Thu Jun 08, 2017 11:34 pm

Leonid wrote:ДРАГАН ЂОКАНОВИЋ: ИАКО ПОРАЖЕНИ ЖЕЉЕЛИ СУ ВЛАСТ И СВЕ ПОГОДНОСТИ


CItizen: "Znam da samo neko ko je zaista stvarao može da opiše i sve korake u tom procesu.

Potpuno je jasno da ste vi, doktore Đokanoviću, istinski tvorac srpskog nacionalnog pokreta u Bosni i Hercegovini i Republike Srpske.

Recite mi, molim vas, kako je došlo do toga da se Karadžić i Krajišnik proglase tvorcima Republike Srpske, a da se vaša uloga godinama krije? Kome nije odgovaralo, a (čini se) i danas ne odgovara, da se sazna istina, da građani saznaju istinu kako je nastala njihova republika?"

NACIONALNI TESTAMENT DR DRAGANA ĐOKANOVIĆA
http://www.dragandjokanovic.com/images/ ... nt-lat.pdf


Драган Ђокановић: "Нисам припадао нити сам желио да припадам политичко-полицијским мрежама које су тада постојале (вјероватно и данас постоје), а које су настале као резултат бескрупулозне жеље за присвајањем свих полуга власти и остваривања сваке могуће користи. Уз ту политичко-полицијску мрежу (да и они не би остали кратких рукава) неизоставно се лијепе људи који непосредно учествују у креирању јавног мнијења (режимски новинари, разни публицисти, књижевници...) па тако настане цијели фронт људи који раде само у своју корист. Управо је таква булумента покушала да сакрије пораз своје политике; да сакрије шта се стварно дешавало унутар српског покрета који је дјеловао до завршетка рата. Истина им никако није одговарала; бацала их је у други план, у сјену у којој није било погодности. С обзиром на то да је мене политика више занимала (и данас такође) као истински народни посао којем се (одређено вријеме) предате да га обавите, а након тога се посветите свом породичном животу, није им ни било тешко да ме "гурну пуд тепих". Поготово што се нисам желио у медијима да експонирам и објашњавам шта се стварно дешавало... А и народ је послије рата био окренут рјешавању властитих егзистенцијалних проблема, па пошто (увијек је кроз историју тако бивало и у другим народима) не жели ником да буде дужан - није ни размишљао ко му је истински помогао. Уморан од својих проблема лако је постао жртва медија и оних који управљају тим медијима. Нажалост, умјесто политичког субјекта и Срби су постали навијачке групације.
Није реално за очекивати да и садашња владајућа гарнитура прихвати истину о настанку Републике Српске, јер знају да би, у таквој ситуацији, сваки грађанин могао да пита: "Па зашто тог човјека нема нигдје? Шта ће нам Додик који се сасвим другим стварима у рату бавио? Шта ће нам Иванић којег нигдје није било када се стварала Република Српска?" Спомињем само ову двојицу политичара јер су ту негдје мојих година па су ми могли све вријеме бити савезници. А нису никад'."


http://forum.avaz.ba/forum/dru%C5%A1tvo ... eu/page396


Return to “Politika”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest